ЗАШТО ЋИРИЛИЦА?

Пише: Лука Станар

 

„Српски језик има два равноправна писма – ћирилицу и латиницу. То је наше велико богатство и треба да га његујемо јер смо по том јединствени у свијету.“

Када год се поведе расправа о језику и писмо можемо наићи на овакве тврдње. Штавише, и неки српски научници, језикословци их заступају. Али да ли смо ми стварно тако јединствени и имамо два аутентична „наша писма“?

Прије него што одговоримо на то питање запитајмо се нешто друго: Ако су већ оба писма наша, да ли су једнако заступљена у свакодневној употреби? Сви знамо да је одговор не. Латиница је далеко заступљенија и чак пријети да потпуно истисне ћирилицу из свакодневне употребе! Мислите да нисам у праву? Погледајмо чињенице.

Сваки дан се шетамо градом (мислим на Бању Луку али ситуацијa је практично иста у свим српским градовима), улазимо у продавнице, самопослуге, кафиће, ресторане и слично. На ком писму су исписани називи радњи, на ком писму су рачуни, називи артикала, декларације? На ком писму су рекламе на телевизији, интернету, билбордима? Која приватна фирма у Републици Српској користи ћирилицу(не рачуна се ако је само назив фирме исписан ћирилицом, иако је и таквих мало)? Колико је дневних листова и портала на ћирилици, а колико на латиници? Погледајмо књиге које објављују наши издавачи. Колико их је на ћирилици? Можда понека дјечја књига или нека духовна, историјска или лингвистичка литература. Не знам за вас али ја се изненадим када уђем у књижару и видим новоодштампану ћириличну књигу.

Да даље не набрајамо, примјера је превише. Ћирилица још једино има превагу у образовању и у јавним установама.

Но, да се вратимо на првобитно питање: Да ли Срби имају два писма?

Одговор је не, српско писмо је ћирилица – азбука од 30 слова. Латиница је увезено кукавичје јаје које нам је убачено. А оно што је изашло из тог јајета толико је нарасло и ојачало да пријети да потпуно уништи домаћина!

Има и оних који ће сад рећи: „Ма зашто је то битно уопште? Постоје много важније ствари од ћирилице и латинице.“ Е па дозволите ми да вам кажем зашто је то битно и зашто Срби треба да пишу само и искључиво ћирилицом увијек и свуда.

Пођимо прво од науке. Српска ћирилица је фонетски потпуно савршено писмо. Тридесет слова за тридесет гласова, тако просто. Дакле савршенија је, лакша је и економичнија је од латинице (љ, њ, џ, ђ а не лј, нј, дж, дј). Ако смијем додати, ћирилица је љепша и пријатнија оку (ћ, ч, ж, ш а не ć, č, ž, š). Очито је да је ћирилица изворно састављена за српски језик, а латиница је страно писмо накнадно накалемљено за хрватски.

Шта каже историја, гдје су ти српски латинични споменици и натписи? Па нема их наравно. Сви српски споменици, од Темнићког натписа, Мирослављевог јеванђеља, Повеље Кулина бана, Душановог законика као и апсолутне све повеље и исправе српских владара Рашке, Босне, Зете и Приморја писани су само ћирилицом (употреба глагољице је занемарива). И након средњег вијека Срби су наставили писати искључиво ћирилицом, да би у XIX вијеку, након много борбе, Вуковом реформом српска азбука добила данашњи облик. Варијанту латинице која се данас код нас користи (а неки кажу да је „српска“) створио је похрваћени Нијемац Људевит Гај 1838. године. Наравно, готово сви страни окупатори забрањивали су Србима ћирилицу (прво у XVIII вијеку у Аустрији, затим опет 1914. и у НДХ 1941). Ријечима Матије Бећковића: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан.

Тек настанком Југославије, због равноправности Хрвата и Словенаца, у Срба се стидљиво почиње појављивати латиница. Године 1954. потписан је Новосадски договор којим се проглашава српскохрватски језик и равноправна употреба обају писама. Међутим, та пракса је заживјела једино међу Србима, Хрвати нису почели употребљавати ћирилицу. Југославије одавно нема, српскохрватски језик такође не постоји а зашто Срби пишу латиницом још увијек је мистерија.

Постоји и мит да је латиница свјетско писмо, писмо интернета и модерних комуникација те да је ћирилица некако непрактична и неупотребљива у новом технолошком добу. То је потпуна бесмислица. Зашто? Не знам. Питајте Кинезе или Индијце, Јапанце, Русе, Арапе, Грке или Бугаре или чак Македонце.

Како то њима полази за руком да живе у ХХI вијеку, користе сву могућу технологију и пишу својим писмима!?

Можда је проблем ипак у нама. А ћирилица нема никог осим нас и нико је неће сачувати ако ми то не учинимо!

Једини начин да сачувамо ћирилицу је да је користимо. Увијек и свуда. У школи или на факултету, на послу и на одмору, на интернету и у рукопису, у књигама и у продавницама, а не само у цркви, у музеју или на гробљу!

Само толико. Уопште није тешко а тако много значи.