ВИДОВДАН- 2 ДАНА ПОСЛИЈЕ

Пише: Борис Ђукић

Прошла су два  дана од најсудбоноснијег датума у нашој славној историји- Видовдана. У јеку излизаних парола, бусања у груди српством, чојством и јунаштвом, величања Гаврила и Милоша, прича о косовском завјету, заборавили смо, можда, на свој образ. Јесмо ли ми достојни да да причамо о Видовдану, ми који свакодневно газимо све идеале и вриједности које се за тај празник вежу?

Косовски јунаци одавно су прах у светој српској земљи, а Гаврила нема већ више од једног вијека. Значи ли то да ми немамо живих, савремених видовданских јунака, који могу стати раме уз раме са Лазаревим витезовима?

На велику жалост, изгледа да немамо…

Чекајте! Ко су они гладни људи што стоје у реду испред народне кухиње, подерани и прљави? Ко је онај сиромах чија се кућа урушава, а дјеца му бјеже из отаџбине главом без обзира? Ко је онај биједни просјак ког презриво гледамо и од њега окрећемо главу? Ко су оне жене, баке, што завијене у црно обилазе гробља широм наше земље?

Када би знали ко су можда би нас, самозване и лажне родољубе, било срамота?

То су наши косовски јунаци, то су њихове мајке, супруге и сестре!

Ти људи су прије 29 година пробијали Коридор живота и повезали нас са нашом матицом. Захваљујући њима ми у Крајини и цијелој Српској сада испразно србујемо. Зар се тако брине о српским ратницима, у које се кунемо? Гдје смо били прије два дана да им пружимо руку, захвалимо се, понудимо помоћ, загрлимо и утјешимо мајку која је све синове дала за нашу слободу? Заборављајући њих, заборављамо и Лазара, и Милоша, и Гаврила…

Колико нас би данас запуцало на тиранина? Главу за Христа и Царство Небеско дало? Колика нам сила пријети, а колико светињу не бранимо? Пред ким погињемо главе? Ко нас учи шта је Бог, крсна слава и отаџбина? Имају на то право, као и ми да учимо друге о Видовдану…

Хоћемо ли ми, правници, главу дати за истину и правду, или ћемо их продати за 30 сребрењака? Хоћемо ли устати против злочина или пустити да нас заплаше? Хоћемо ли погинути на бранику правне државе или ћемо пустити да да право важи само за везира и његове бегове? Хоћемо ли се супротставити читлучењу? Хоћемо ли устати против оног ко доводи страну војску у слободне српске планине, као што је то учинио Гаврило?

Нећемо. Бојимо се, иако се од нас не тражи да витламо мачем или пуцамо из револвера. Закон је наш мач, а пресуде метак који ће убити тиранију. Дакле, радимо свој посао за своју земљу, док је још имамо!

Сваки дан је за Србина Видовдан. Сваки дан се види ко је вјера а ко невјера. Када то схватимо и почнемо тако да живимо, моћи ћемо изаћи пред Милоша и пред друге српске витезове, ако то не схватимо касно.

Док то не схватимо, Бог нас клео, погани изроди…