Александар Стојановић – Студентска организација као страначка фракција

Посљедњих дана у јавности актуелна су дешавања на Универзитету у Бањој Луци и ситуација на релацији студенти – ректорат. На први поглед обичном грађанину то дјелује као један вид дугоочекиваног буђења омладине и јачи глас студената који би требало да буду носиоци просперитета и промјена. Међутим, ситуација није тако црно – бијела.

Пише: Александар Стојановић

За неупућене, а таквих је нажалост највише међу студентима, врло је важно разоткрити позадину цијеле приче, дјеловање студентских представника и њихов политички ангажман. Не желим никога поименично да наводим, јер вјероватно као и њихови идоли, не презају ни од чега, али довољно је рећи да је страначки кадар на свим руководећим функцијама у студентским организацијама.

У вријеме када је све у друштву затровано политиком, примитивизмом политичких лидера и њихових сљедбеника, друштву су потребни млади, нежигосани политички, културни и часни људи без страначке идеологије, који су спремни да се боре за све подједнако, без изузетка.

Но, како смо специфични по много чему, тако је владајућа партија као у најславнија времена Тита и комунистичког терора, а чији су они идеолошки сљедбеници, инфилтрирала свој млади кадар у студентске организације. Тада смо имали омладинце, данас имамо младе социјалдемократе са огранцима СП-а, ДНС-а и оних који желе ,,уједињену Српску“, а узрок су највећих подјела.

Ја сам, такође, студент и како сам већ од раније активан на многим пољима, понуђено ми је на првој години да уђем у студентски парламент уз ултиматум: да се не залажем ни за шта што би ишло против власти, тј. било какав облик протеста. Када сам одбио да као студент заступам интерес било које партије, а поготово режим, изненада на листи више није било мјеста и речено ми је да рачунају на мене у будућности.

Погодите – никада ме више нису контактирали.

Тада су говорили да не подржавају протесте, а они данас окупирају ректорат. Зар нешто није чудно? У свему томе је најмање жеље да се искрено нешто уради за студенте и, како су научили од својих идола, мајстора шарада за народ, ово је представа за наивну публику од које једино што желе су гласови. Да, иду нам избори за парламент!

Иако су захтјеви за ректора дуго на тапету, зашто баш у овом тренутку притисак? Зашто студенте нису позвали на одговорност и министра, Владу или друге политичке факторе и надлежне институције? Једноставно је – нису хтјели, а ни смјели да се замјере својим странкама и лидерима. Ректор Матаруга је у свему томе само колетерална штета једне прљаве игрице.

О кредибилитету и солидарности представника студената са онима које морају да представљају говори и то да су свој „успјех“ богато прославили у ресторану уз вечеру и пиће у износу од 1000 КМ. Онда имамо изјаве да је то новац који је организација сама зарадила својим активностима?! Па зар је то Ваша организација или размишљате као своји шефови: организација (странка), то сам ја!? Новац који је зарадила организација је намјењен организацији и он не служи за пуњење стомака појединаца као што је то радио Шојић са својим партнерима у Тесној кожи. Бар би студенти са Правног факултета требали знати да новац организације није новац поједин(а)ца.

Ако већ знате да се частите, руку у свој џеп, па потрошите и милионе ако желите.

Ми имамо ситуацију да су активни чланови странака, од којих неки имају и функције у њима, изненађујуће сви из владајуће коалиције, данас представници студената и да то обављају без икаквог проблема. Зашто се не забрани да било ко ко представља студенте од факултета до универзитета не смије да буде члан политичке партије, а поготово не да врши неку у функцију у њој, нити да је то у прошлости чинио?

Па како да било ко има повјерење или кредибилитет да представља све студенте, а поготово ко да им вјерује да то и раде, ако нису жељели да се одрекну чланства и тиме покажу да су спремни своју личну корист запоставити зарад свих студената?

Тужна и болна истина је да су и студенти, као покретачи великих промјена кроз историју, данас политизивану до сржи и да су слијепи сљедбеници без кичме којима ставове формирају партијске вође. Док год је таква ситуација, не треба само да се брину студенти, него баш сви грађани. Неће бити лоше само на Универзитету, него и у цијелој држави. Ако се овако бахате са 1000 КМ које припадају организацији, замислите шта ће радити са милионима који припадају држави?