Волиш друштвене науке, али не знаш шта да упишеш?

Драги матуранти, знам да вам је тешко. Сви студенти су прошли кроз фазу одлучивања у погледу избора факултета и врло добро знамо на каквим сте тренутно мукама. Завршне оцјене само што су закључене, матурски испит је готов или скоро готов, а одмах након тога слиједи и тај фамозни пријемни испит на жељеном факултету. Све то матурант некако преживи на крају, али шта да ради онај који и даље није сигуран у пут којим жели да крене, који и даље тражи факултет и исправно занимање за себе?

Стела Алексић

Шта је заједничко Маргарет Тачер, Бараку Обами, Беназир Буто и Махатми Гандију? Осим тога што су они познате политичарке и политичари у својим земљама, такође су и добри правници. У високој политици често можемо срести оне који су проучавали или бавили се правом, али и на многим важним и одговорним функцијама.

Међутим, сви они су некада били на животној раскрсници на којој се и ви сада налазите, питајући се који пут је најбољи за њих. Знате ли зашто су одабрали баш да буду правници?

Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere! Прописи права су: поштено живјети, другога не повриједити, свакоме дати оно што му припада.
(Улпијан, римски правник)

Често избјегавамо да размишљамо о уписивању Правног факултета зато што околина каже да је тешко. Много пута сте чули како се права не могу завршити „без бубања“ (тј. „штребања“) и како током студија имате посла са огромним уџбеницима препуним „досадне теорије“. Разумљиво, онима који се нису сусретали са правом и правном науком, књиге са већим бројем страница сигурно изазивају благи презир или страх, поготово након четири године средњошколског учења и предмета који вам можда нису добро ишли. Некако створимо одбојност према тој „теорији“ у току средње школе и тражимо практичније, једноставније ствари које ћемо лакше савладати. То је разумљиво, али у овом случају – није оправдано.

… А, ево и зашто!

Права нису само „теорија“. Правни факултет није мјесто на којем само усвајате велику количину података без разумијевања. Бавити се правном науком значи проучавати суштину људског друштва, бавити се његовим понашањем и усмјеравати га. То је једна од најстаријих академских области на свијету, а предмет њеног проучавања јавља се још прије 4000 година (четири хиљаде година!) у древним земљама Месопотамије. Од тада до данас, права су прошла различите фазе свог развоја, паралелно са развојем самог људског друштва. Уз примитивнија друштва корачала су примитивнија правила, док су уз напредна друштва корачали сложени и квалитетни закони. Права су, на неки начин, свједоци развоја људске цивилизације и студирати иста значи упустити се у посебну врсту изазова.

Но, прије него што наставимо са објашњавањем шта су то права, покушајмо да пронађемо одговор на питање: „Да ли је правни факултет прави избор за читаоца овог текста?

  1. Да ли си комуникативан ?
  2. Да ли си био „галамџија“ у разреду и увијек захтијевао правду?
  3. Да ли имаш склоности ка друштвеним наукама?
  4. Више волиш филозофију од математике?
  5. Да ли су ти међу омиљеним предметима били они који су повезани са правом, као што су социологија и демократија?
  6. Волиш ли да пишеш?
  7. Да ли себе сматраш нарочито креативном особом?

Ако си на бар два од постављених седам питања одговорио са „да“, то значи да су велике шансе да би баш ти био успјешан студент права. Правници, прије свега, морају да знају лијепо баратати са ријечима.

Ријеч је основни алат правника, а ако си уз то креативан, имаш добре говорничке вјештине или оштро и аргументовано знаш да пишеш – онда имаш опасне предиспозиције да постанеш успјешан правник.
Сад се вратимо на тему самих права и њиховог изучавања. Након древних земаља Месопотамије и оног чувеног Хамурабијевог законика, којег сте барем једном помињали у школи, права су наставила свој развој путем који је ишао преко Античке Грчке, па до старог Рима. Ту је правна наука цвјетала скоро четрнаест вијекова, допуштајући Риму да постане огромна империја. Након тога долази чувено „мрачно доба“ средњег вијека, али и поновно буђење римског права у Европи. Потом, долази до стварања једног новог, модернијег права које је утемељено на тековинама римског права, а то ново право се развија и до дана данашњег.

Када погледамо уназад, можемо да видимо величанствене споменике историје – буђење грађанске свијести, рађање и развијање идеја о људским слободама, буђење једне модерне, напредне Европе и стварање новог, другачијег и бољег свијета. Тај процес друштвеног развоја, мада углавном мукотрпан, имао је једног сталног свједока – права и правну науку. Како ћете „набубати“, на примјер, цивилизацијски значај једне Европске конвенције о људским правима или „наштребати“ важност и неопходност прописа који се баве заштитом животне средине? Мислите ли да ико може тек тако „напамет избифлати“ значај међународних мировних споразума? Правна наука је племенита друштвена наука, која задире у најситније поре друштвеног развоја и историје човјека. Она не може, нити је то потребно, да буде „бубана напамет“, већ јој приступамо са разумијевањем, прије свега самог човјековог понашања, а потом друштва, па тек онда правних правила.

Расправа у римском сенату

Вјероватно већ сада наслућујете да је тзв. „учење напамет“ најмање важна ствар на Правном факултету, а да ће вам зато итекако користити добро разумијевање психологије и социологије, познавање историје, географије и демократије. Ако имате склоности према више различитих друштвених наука – онда ћете се одлично снаћи са правима, јер су вам те науке изузетно корисне на правничком путу. Правни факултет управо има за циљ да пробуди у вама свијест о комплексности друштва, али и да вас научи како да ту комплексност раздвајате на једноставније дијелове. На крају, како да те дијелове уређујете. Као будући правници, ви постајете темељна покретачка снага друштва, али и гарант његове стабилности. Зар то није посебно и величанствено?

Но, на страну сад апстрактна прича и филозофија о правима. До сада смо апсолвирали да нам је све вријеме била наметнута погрешна слика о Правном факултету и спремни смо за конкретнија питања.

Шта тачно добијам од правног факултета?

(1) Далеко више могућности за запослење након завршетка – тврдње да је „правника превише на бироу“ једноставно нису тачне. Биро рада више није најважнији начин запослења. Хеј, у 21. вијеку смо!

(2) Факултетску диплому која има „тежину“ – реално, сви правници су помало „фаце“.

(3) Могућност да будеш менаџер у великим фирмама – правничка струка је изузетно тражена кад су директори и вође пословних тимова у питању.

(4) Далеко бољу стартну позицију уколико желиш да оснујеш свој бизнис – познавање права је неопходно како би основао своју фирму.

(5) Уколико одлучиш да се бавиш политиком, нема бољег знања од правничког – најпознатији и најуспјешнији политичари су управо правници.

(6) Могућност да се бавиш различитим областима – рецимо, волиш рачунаре, интернет и IT сектор су ти нарочито блиски – можеш да се бавиш правима која се тичу управо тих области, а уз то не мораш да будеш програмер.

(7) Волиш, на примјер, музику – можеш да се бавиш ауторским правима и правима интелектуалне својине.

(8) Ако вам претходних седам разлога нису били довољни, питајте некога ко је завршио правни факултет да ли му је жао због тога. Питајте слободно више таквих особа. Изненадићете се чињеницом да би сви они поново уписали исти факултет.

Симулација суђења на Правном факултету у Бањој Луци

Студирање права омогућава, не само успјешну и угледну будућност, него и развој појединца као личности. Оно развија истраживачке способности, подстиче критичко мишљење и логичко закључивање, а о обогаћивању вокабулара и изражавању да не говоримо. Када чујете у телевизијским емисијама правника како говори о одређеној теми, сигурно помислите да су се сви они родили са тим способностима. Можда појединци јесу, али већина правника је своја умијећа стекла управо проучавајући права и бавећи се правном науком.

На Правном факултету у Бањој Луци, рецимо, годинама већ постоји „Institutio oratoria“, центар за бесједништво и реторику, а чији чланови неријетко добијају запослење у великим адвокатским кућама одмах по завршетку факултета. Питате се – како то? На студентска такмичења у говорништву које организујемо на Правном факултету често долазе угледни и успјешни адвокати, као и многи успјешни предузетници и директори великих компанија, који већ тада обраћају пажњу на потенцијалне будуће сараднике. Природно, име говорника остаје „запамћено“ и њихова каријера већ тада започиње свој убрзани развој. Све што је потребно није „бубање књига“, већ мало храбрости и креативност. То је оно што правни факултет, прије свега, подстиче у студентима и што отвара путеве будућем правнику.

Учесници такмичења у Бесједништву

Немојте се плашити. Не дозволите да вашим животом управља страх, него отворите простор за нове могућности. Можда вам на путу стицања дипломе не буде ишло све како бисте жељели, али сјетите се да без великих изазова нема ни великих успјеха. Сви ми потајно желимо да будемо амбасадори, предсједници, директори, адвокати и људи који имају утицај, али такве позиције и титуле не долазе баш саме од себе, како то иначе мислимо и схватамо. Да бисмо постигли висину у животу, потребно је да дозволимо себи да будемо инспирисани великим дјелима и да иста чинимо. Диплома Правног факултета је управо одличан почетак великих дјела и најбољи алат за стварање свијета по мјери праведног и честитог човјека.

Бесједничка секција Правног факултета

Дозволите себи храброст да будете оно што јесте и препустите се првом правом и озбиљном изазову свог живота – изабери факултет по својој мјери.

Упиши Правни факултет!

Текст Стеле Алексић представља први текст у серији текстова на сајту часописа Iustitia 1976, који имају за циљ истицање важности правне науке и струке у нашем друштву. Текстови су писани под менторством Срђана Дукића, главног и одговорног уредника Iustitia 1976 – листа студената права.

Интересују те права и желиш да сазнаш више информација o студирању у Бањој Луци? Прати званичну Фејсбук страницу Правног факултета, пиши нам или посјети https://pf.unibl.org 

IUSTITIA 1976 на Фејсу и Инстаграму