Омладински активизам

 

Волонтерски ангажман, колико год био одбојан због префикса „волонтерски“ је итекако пожељан за популацију која још увијек корача ка тржишту рада (студенти, средњошколци), разлога је неколико: Први и основни је свакако стварање односа ка одговорности, „јефтина школа“  будући да ангажман који је неплаћен сам по себи не носи дозу одговорност као рад у који је укључен новац, што ће рећи да уколико  због било којег разлога дође до грешке у процесу рада, глава неће баш много да боли.

Пише: Алекса Матић

Други кључни разлог је умрежавање (енг.networking); Стари Грци су умјели да кажу „човјек мора да буде дио друштва, ако није дио друштва, онда је или звијер или је Бога“, одатле и потиче назив „зоонполитикон“ тј. „политичка животиња“. Човјек не може да буде сам, он може да се осами али не и да се изолује од друштвеног контакта. Период студирања не представља само штуро ишчитавање и „бубање“, управо због вишка слободног времена (овим се путем извињавам студентима ЕТФ-а, Машинског и Медицинског факултета), тај период нам заправо даје простор за припрему и постављање основа своје личности, а да би процес моделирања нас као личности био што успјешнји, пожељно је да у право вријеме створимо што је могуће више корисних контаката.  Омладински активизам је „фејс то фејс“ дјелатност те самим тим и савршена прилика да се човјек суочи или спозна личне страхове (говор пред непознатом групом људи, рад са људима  другачје културне, материјалне, религијске позадине итд.)

Трећи разлог је друштвено користан рад, нешто што остаје у „аманет“. Свака одговорна особа са здравим погледима на живот  ће итекако да буде поносна на плодове свога рада од које корист има и шира заједница, било то: изградња игралишта, рад са дјецом, сађење дрвећа, реконструкција девастираних објеката итд.

Колики је значај омладинског ангажмана говори и чињеница да је на територији града Бања Лука активно неколико међународно цјењених невладиних организација, које су за не тако кратак период (значај омладински активизам је у расто од завршетка рата у БиХ) постигли велике резултате. Издвојио бих примјер Института за развој младих и заједнице „Perpetuum mobile“ који поред изванредног односа и сарадње са свјетским лидерима из области омладинсог рада (CARE International, Salto Youth, Swiss Agency for Development and Cooperation…) има изузетно квалитетну сарадњу са јавним сектором, тачније са Министарством за породицу, омладину и спорт Републике Српске које је препознало квалитет Института, те са њим често сарађује на локалном и регионалном нивоу.

Поред  Института „Perpetuum mobile“ издвојио бих и њемачку фондацију „SHL – Schülerhelfen leben“ (срп.“ученици помажу живот“) те програм ФОА (фонд омладинског ангажмана) који квартално прима иницијативе младих за имплементацију пројеката које се тичу сфере омладинског ангажмана на простора цијеле Босне и Херцеговине. Иницијативе које докажу да имају најбоље намјере те највећу потребу за релаизацијом добијају могућност да буду подржане од стране ФОА-е износом до 4000 КМ.

Која је награда и задовољство бити активно укључен у поље омладинског ангажмана, човјек некад  схвати тек накнадно.