НЕЗАМЈЕЊИВО РИМСКО ПРАВО


Проф. др Анте Ромац, Правни факултет Свеучилишта у Загребу

Интервју за лист ,,Iustitia“, Бања Лука, 6. фебруар 1985.

Будући морнарички кадар се обучава на једрењацима (мада на њима никада неће пловити) – јер се тако пече поморски занат. Слично и студенти права пеку свој правнички занат на римском праву. Данас се јављају тенденције на многим факултетима да се римско право прикључи историји државе и права или да на други начин тихо одумре и ишчезне.

Шта мислите о томе?

 

На римско право не гледам првенствено као на ,,дидактичко средство“, мада и на томе подручју ова дисциплина може одиграти значајну улогу. Његово значење је знатно шире. Прије свега, низ институција сувременог правног поретка није могуће схватити и објаснити, ако се не зна њихова појава у римско доба. Примјера ради, наводи само систем одговорности продаваоца за мене продане ствари и насљедно- правни поредак, посебно његов интестатни дио. Други момент о којему такођер треба водити рачуна јесте, да су рјешења које је дало римско право, готово без промјене преузете у сувремене прописе. По мојој слободној процјени, најмање око 60-70 посто најважнијих норми и из нашег законодавства о обвезним и власничко-правним односима су, с мало, или нимало измјена, преузете из римског право.

Укратко, без познавања римског, студент не може схватити ни наше сувремено право. Све док не ,,прекинемо“ или не ,,превазиђемо“ категорије као што су роба и новац- а изгледа да то није баш на видику- није могуће ,,дигнути руке“ од римског права, без велике штете за образовање правника. Укључивање у други предмет (опће повијест и сл.) имало би исте посљедице, јер је сврха изучавања овог посљедњег предмета-битно другачија.

 

Ви сте професор на Правном факултету у Згребу и у Бањалуци. Кад бисте с индексним бројем 100 означили просјечног студента у Загребу, колико би поена добио бањалучки за: похађање наставе, дисциплину, марљивост, општи образовни ниво (генерална култура), стручни образовни ниво (правна култура).

 

У моме замало десетогодишњем раду на Правном факултету у Бањалуци нисам запазио неке битније разлике између студената у Загребу и оних на вашем факултету (говорим овдје само о редовним студентима, јер стање код ванредних није баш такво), о свим питањима, односно критеријима које сте поставили у Вашем анкетару. Ипак, бих студентима из Бањалуке дао одређења наставе. Они су, наиме, били у тој врсти дјелатности вреднији и редовнији.

 

Принцип права, почевши од Рима, изражавају се често кратким и сажетим ( па и сугестивним) реченицама. Наведите једну која по Вама садржи посебну не само поуку, него и поруку.

 

  1. ,, Intendas animum studiis et rebus honestis“- Управни свој дух науци и поштеним стварима.
  2. ,,Disce, sed a doctis, indoctos ipse doceto“- Учи, али од учених, а неуке сам подучавај.
  3. ,,Plurima discenti semper sapientia crescit“- Ономе тко врло много учи мудрост увијек расте.