Милица Вракела – Познавање страних језика као још један прозор са погледом на свијет

Познавање страног језика у глобализованом свијету је предивна бенефеција која нам отвара нови прозор на свијет и помаже нам да упознамо другачије људе и њихове културе. Не постоји бољи начин да се развије поштовање и разумијевање других народа и култура него кроз познавање језика, а поштовањем различитих култура научићемо и да више цијенимо и поштујемо сопствену.

Позната је чињеница да је познавање минимално једног страног језика неопходно у времену у којем живимо, тицало се то радног мјеста на које циљамо (познавање страних језика је постао императив постављен од стране послодавца независно од врсте посла за који особа аплицира) или свакодневног живота. Живимо у времену у коме се технологија сваким даном усавршава и постаје дио наше свакодневице а свакодневица постаје све глобализованија, док глобализација захтјева познавање барем енглеског језика.

Међутим, поред чињенице да је језик изузетно важан за стварање нових пословних прилика и комуникацију међу људима, такође је битан и за развој личности и менталних способности које су неопходне да би били успјешни, како у послу којим се бавимо тако и у свакодневним ситуацијама. Истраживања показују да полиглоте имају побољшану меморију и знатно су бољи у доношењу одлука од људи који познају један или пак ниједан страни језик. Учење страног језика и експериментисање са новим изразима и ријечима побољшава моћ логичког размишљања. Познавање страних језика утиче на повећање самопоуздања, које је сходно времену у којем живимо јако ниско, поготово код младих људи. Док самопоуздање расте усавршавањем нове вјештине, учењем страног језика побољшавамо и матерњи језик (вокабулар, граматику, реченичне конструкције) што увелико помаже у комуникацији и доприноси елоквенцији говорника. Није занемарљива ни чињеница да познавање више страних језика отвара нове видике и погледе на свијет. У глобалу узето, познавање страних језика побољшава и саму изградњу личности појединца.

Данас у нашем окружењу велики број младих људи, ученика и студента елементарно познаје енглески језик захваљујући интернету, филмовима и часописима. Међутим, знатно је мањи број оних који уједно могу и да остваре квалитетну конверзацију на истом. Ово се слободно може рећи и за друге стране језике. Иако је изучавање страних језика укључено у образовни систем, кроз школовање се мало потенцира на развоју комуникационих способности, а много више на простом испуњавању форме. Велики број младих људи разумије доста ријечи и суштину онога што чују на страном језику, али по сопственим признањима, тешко би могли да остваре квалитетну конверзацију са саговорником на страном језику. Највећа посљедица тога што учитељи у основним школама не придају довољно пажње суштини језика и могућности комуникације, је та што се дјеца у даљем школовању сусрећу са комплекснијим појмовима који захтјевају могућност споразумјевања. Пошто та могућност у доста случајева остаје само на могућности, у средњим школама и на факултетима професори понављају градиво које је рађено у основној школи, док млади људи притом и даље не познају језик и могућност опуштеног причања на њему. Дјеца су у савршеном узрасту за учење страног језика јер је њихов мозак флексибилан и лакше упијају све око себе. Баш зато би и само учење језика у најмлађем периоду требало бити фокусирано на могућност комуникације, а не на испуњавање форме и граматичке тачности.

Познавање страног језика у глобализованом свијету је предивна бенефеција која нам отвара нови прозор на свијет и помаже нам да упознамо другачије људе и њихове културе. Не постоји бољи начин да се развије поштовање и разумијевање других народа и култура него кроз познавање језика, а поштовањем различитих култура научићемо и да више цијенимо и поштујемо сопствену. „Што више језика знаш, више вриједиш“ позната је бугарска пословица која говори много тога.