Култура је слобода

Даме и господо, уважени грађани, чујте и почујте – Бањалука је објавила кандидатуру за европску престоницу културе 2024! Добра прилика, да на конкретан начин, покажемо Европи како ми њој заиста припадамо. А за оне који не дијеле узбуђење: Није важан циљ, већ

пут до циља.

 

 

Пише: Миодраг Милошевић

На том путу, потребно је попунити озбиљну апликацију и сачинити Стратегију развоја културе. Ови документи ће показати: Како се Бањалука разликује од осталих европских градова? Зашто баш она заслужује ову престижну титулу? Ево идеје! Бањалука има око 200.000 становника, а у њој ради чак 1000 кафића, што је 5 пута изнад европског просјека. По томе се сигурно разликујемо од других градова у Европи. Али, то нас може учинити престоницом кафе, или угоститељства, а не културе!

Култура је шанса, не трошак

„Људи се боре да преживе. Коме је сада до културе? Култура је луксуз, просто сувишна. Боље да уложе те паре у неку фабрику. “Овакви и слични коментари нису ријетка реакција наших суграђана. Али хајде да застанемо, и искрено се запитамо: Која то земља има висок економски стандард, а да јој култура није на приближно истом нивоу? Може ли економија нарасти без пратећег раста културе? „Култура није трошак, већ инвестиција, која се стоструко враћа. Културно осјвештена особа је и бољи човјек, бољи суграђанин, бољи професор, бољи студент.“ – каже глумац Александар Стојковић. А, како смо то бољи? Прије свега материјално: туристи, хотели, сувенири – доносе капитал у наш град. Даље, духовно: културом ширимо личне хоризонте, упознајемо нове људе и обичаје. Напослијетку, културом најбоље показујемо свој патриотизам. Има ли љепшег начина да искажемо љубав према свом граду и народу, од тога да га упишемо у европску историју?

Има оних који кажу да држава не треба да финансира културу. Умјетници сами треба да се боре за свој положај на тржишту. Али, уложити у културу не значи дати новац појединачном аутору, већ изградити културни амбијент у коме аутори сами могу да живе од свог рада. Својим ауторитетом, законима, бенефицијама држава може подстаћи бављење културом, тако да више неће бити пресудна финансијска помоћ. Зашто се организаторима културних догађаја не би бесплатно уступио простор? Држава тиме подстиче развој културе без да икоме да иједну марку. Поред тога, држава добија дио колача кроз порез на продате улазнице. С друге стране, организатори имају једну бригу мање. Један трошак мање. Остатак средстава могу усмјерити ка побољшању програма манифестације.

Фестивали су наша шанса

Нови Сад! Братски град, и по многима, Бањалуци најсличнији српски град – типичан је примјер како једна локална заједница са Балкана може освојити престижну европску титулу. Да, добро сте чули! Нови Сад је проглашен Европском престоницом културе за 2021. годину. Захваљујући томе, град је препун туриста. Значајно је трансформисан у културном, друштвеном и економском смислу. На сваки евро уложен у културу сада постоји и петоструки поврат новца. Шта Бањалука може научити од Новог Сада? Како се паметно искориштава мали простор. Петроварадинска тврђава, истина већа од Кастела, али сигурно није највећа тврђава у Европи.

Европа има стотине тврђава, а туристи широм свијета долазе баш у Петроварадин, због догађаја каквог нема нигђе у Европи – Еџит Фестивала. Зар нам ово не показује да је оно како осмислимо простор, много важније од његове величине? Бањалучки Демофест је једна од ријетких манифестација због које би неки странац и дошао у наш град. Какав би тек био да му посветимо онолико пажње, колико новосађани посвећују свом фестивалу…

Култура није луксуз, већ стил живота свих нас

И, не будимо у заблуди, даме и господо! Култура није само број представа у позоришту, нити количина експоната у музеју. Култура није стратегија у шареној сликовници. Она је и стил живота свих нас. Наша лична и професионална култура коју емитујемо ходајући улицом, на послу и код куће. Док чекамо да надлежни испуне свој задатак, да ли нам је иједном пало на памет да сагледамо себе и наш лични допринос културном нивоу овог града?

Кад смо себе последни пут извели на неки концерт, изложбу или представу? Кажете да немамо пара? Немамо времена? А имамо за свакодневно испијање кафа у хиљаду бањалучких кафића? Успут, није лоше знати да су цијене карата за културна дешавања код нас смијешне у односу на регион, иако су нам плате готово исте. Није важан циљ, већ пут до циља. У нашем случају, то значи да је оно у шта се Бањалука претвори борећи се за титулу, неупоредиво важније од саме титуле. Ова кандидатура може бити мали корак на путу да један регионални градић постане европска престоница. Мали корак, али пресудан искорак да се покренемо и ставимо Бањалуку на мапу Европе, не само у географском смислу. Даме и господо, започнимо путовање!