ЈОЈ, ПРОЉЕЋЕ МОЈЕ…

Пише: Владимир Владо Шипчић (1924-1957), посљедњи борац Југословенске војске у Отаџбини

Јој, прољеће моје пружи ми руке.

У њедра ме стави, шарена твоја,

То су била права од вјекова твоја.

Нејаког кријеш, по теби лута,

Несита звијер да га не прогута.

Многој си мајци уставила сузе,

К’о да јој чедо у заштиту узе.

Планина густа и нема ништа,

Остаде младост у вјечна ловишта.

То ће бити брале документи прави,

остаће гробље у зеленој трави.