Интервју са Огњеном Богданићем, адвокатским приправником

Огњен Богданић

Интервју водио: Никола Леро

IUSTITIA Колики је јаз између теоријског знања стеченог током школовања и практичног рада након добијања запослења?

Сигурно је да постоји одређена разлика између теоријског знања стеченог на факултету и примјене истог у пракси. Међутим, са аспекта неког ко је не тако давно завршио факултет и имао срећу да недуго потом добије пословну шансу, сматрам да је квалитетно стечено теоријско знање битна основа за ефикасно практично дјеловање. Свакодневне ситуације и проблеми са којима се сусрећемо у пракси прави су показатељ наше способности и знања да их извршимо како треба, што је у неодвојивој вези са теоријским знањем стеченим на факултету. Наравно, однос теорије и праксе на факултету за сада иде у корист теорије, али су учињени први кораци који ће допринијети балансирању и што већој практичној примјени, а све у циљу стварања добрих и оштроумних правника.

IUSTITIA Да ли факултети припремају студенте за реалне ситуације са којима ће се срести у пракси након завршетка школовања?

По мом искреном мишљењу, треба се још доста порадити на оспособљавању студената за самосталан практични рад. Чињеница коју сам примјетио у току студирања јесте да постоји доста података и информација који нису толико битни, а који одузимају доста времена студентима приликом припремања испита. У том смислу би стање могло да се коригује, на начин да се посвети више пажње разјашњењу одређених законских појмова и института који у одређеној мјери остају нејасни студентима током учења, односно да се акценат стави управо на оно што би могло да представља проблем у практичној примјени. Посебно бих похвалио тренутне активности факултета које се односе на извођење практичне наставе у судници, односно ангажовање великог броја судија и других правника, који приказивањем реалних ситуација са којима се сусрећу у свом раду доприносе стицању практичног искуства.

IUSTITIA Колико су вам контакти и познанства остварена током школовања помогла при запослењу?

У мом конкретном случају, нису имали имали утицаја приликом запослења. Међутим, веома сам поносан и срећан што сам имао прилику да током студирања упознам велики број људи, као и да са већином од њих останем у добром односу, а неки су ми постали животни пријатељи, па се свакодневно виђамо и дружимо. Сматрам да ће тек у будућности наша познанства и колегијалност доћи до изражаја, у ком смислу ћемо једни другима излазити у сусрет у разноврсним ситуацијама и међусобно се помагати. Наша професија захтијева обострану подршку и поштовање, јер зависимо једни од других.

IUSTITIA По Вашем мишљењу, да ли је већа шанса за напредовање у каријеру путем рада у државним институцијама или радом код приватника?

Дефинитивно бих предност дао приватном сектору. Рад и јачање приватног сектора би требало да буде окосница привредног развоја сваке земље. Нажалост, ситуација у нашој држави је обрнута. Свако од нас одређену животну сигурност види у запослењу у државним институцијама, обзиром да запослење у истим даје какву такву сигурност и стабилност радног односа. Међутим, тек радом код приватника долази до изражаја ваша способност и вјештине, јер је напредак условљен резултатима рада, па сходно томе, важи правило да колико учините толико и зарадите, а самим тим и напредујете. Што се мене тиче, своју будућност видим у адвокатури, гдје ћу надам се имати прилику да покажем своје знање и вјештине.

IUSTITIA Да ли сте се током рада сусретали са случајевима када се законито и правично у том тренутку сукобљавају?

Да, свакодневно. Посао је такав да не смије да трпи, емоције се у таквим случајевима морају оставити по страни. Постоји много законских одредби које нису правичне, али се морају примијенити онако како оне гласе. Слово закона се мора поштовати без обзира да ли је то правично или не. Битна је намјера и интенција законодавца, а задатак нас правника је да у потпуности примјењујемо закон, и евентуално да приједлозима кроз законску процедуру у будућности утичемо да законито постане и правично.

IUSTITIA Сматрате ли да се размишљање outside the box ставља постранце на факултетима и да ли тако стварамо правнике који знају само да тумаче али не и да мијењају и стварају право?

У одређеној мјери да. Али стичем утисак да је све то повезано и са непосредношћу и залагањем професора који преноси знање студентима. Наставно-научни кадар на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци је на завидном нивоу, али опет наглашавам, да бисмо били у могућности да на прави начин тумачимо одређене законске одредбе и да их примијенимо на одговарајући начин, мора се изградити „пријатељски“ однос професора и студента који је пун међусобног поштовања. На тај начин, будући правници би били слободни да износе мисли и идеје, указују на одређене проблеме, и искажу своју креативност у пуном капацитету, без бојазни да би то могло имати посљедица за њих. Тиме се утиче и на стварање критичког размишљања код студената и указивања на оно што не ваља.

IUSTITIA Да ли треба прихватити први посао који Вам се понуди након дипломирања или чекати оно радно мјесто које одговара Вашим интересовањима и способностима?

Моја препорука је да треба прихватити први посао у струци који се понуди. Могућности за избор нису велике, пословне прилике се ријетко пружају, па свака пословна шанса представља изазов који треба прихватити. Оно што тек свршеним студентима недостаје је искуство у пракси, а што већина послодаваца захтијева (поготово у приватном сектору). Лакше је бирати посао према својим афинитетима уколико смо запослени, а посебно наглашавам да се велике могућности отварају за нас правнике након положеног правосудног испита. Имао сам личну срећу да моје прво запослење буде оно што заиста волим и у чему неизмјерно уживам – адвокатски приправник.

IUSTITIA Какве новитете бисте увели а шта избацили у едукацији будућих правника којим би се они боље припремили за обављање своје праксе?

Као прво, постоји још доста мјеста за напредак у погледу паралелне примјене теорије и праксе на факултету. Новина која би допринијела квалитетнијем оспособљавању будућих правника јесте засигурно увођење обавезне праксе у разним институцијама као што су судови, тужилаштва, државни органи органи управе, адвокатура и др. Наведено би било пожељно увести већ на раним годинама студија. На тај начин, студенти би већ на почетку свог правничког образовања стицали реалну слику онога што учимо у теорији, а што би било и од утицаја на наше даље опредјељење при избору правничке професије којом се желимо бавити.
Такође, сматрам да тренутни начин оцјењивања и валоризације рада и труда студената није одгововарјући, па би промјене требало извршити и у том погледу. Због тога се на примјер дешавају ситуације да се добијају много мање оцјене од заслужених.
Поред тога, на вишим годинама студија, акценат треба ставити на уже научне области, а избацити из студијског програма одређене предмете који се не уклапају у тренутни правни поредак и друштвено економске односе. У том смислу ваљало би увести нове научне дисциплине, у складу са константним привредним растом и убрзаним технолошким развојем на глобалном нивоу. У таквом окружењу рађају се нове гране права које тек треба доживе своју пуну експанзију и примјену у пракси. Нас правнике такве промјене не смију затећи наспремне, обзиром да се налазимо први на удару приликом прихватања иусклађивања наведених промјена са домаћим законодавством.