Александар Стојановић – Како сам постао бескичмењак

У данашњици свједочимо све већем утицају друштвених мрежа, мас-медија и модерне технологије уопште на свакодневни живот. Нове генерације се посматрају као сајбер генерације и стално се намеће питање у друштву: да ли је присутност тих технологија добра или лоша? Постоје мишљења да је присутност ових технологија, у ствари, предност да се путем њих лакше успоставе контакти, лакше износе своја мишљења и добија бржи приступ информацијама. Међутим, запитамо ли се да ли је то заиста предност?

Матија Бећковић, писац и академик, је једном рекао, говорећи о Косову, да од нас покушавају да направе бескичмењаке. У корелацији са тим, покушајмо подвући једну паралелу. Задњих петнаест година свједоци смо уништавања српске баштине на Косову, за шта постоји јасна документација и материјални докази, док поједини утицајни медији западних земаља о томе ћуте, стварајући лажну медијску слику о ситуацији у јужној српској покрајини. Ерго, на врло сличан начин мас-медији нам стварају лажну слику о важности друштвених мрежа као средства комуникације и веће слободе медија као извора информација. Заправо, дајући слободу и придавајући важност медијима и друштвеним мрежама, они користе прилику да исте злоупотребе и да путем њих праве своје поданике. Поданици у стварном животу, поданици у вјештачком сајбер свијету. Несвјесно, сами смо ушли у њега.

Полако долазимо долазимо до питања: „Ко је крив и како сам постао бескичмењак?“. Одговор и није много компликован, јер смо на крају криви ми сами – људи. Људи су технологију злоупотребили, као што већину иновација човјек не искористи за оно што је њихова права намјена. Много ствари које смо направили, искористили смо погрешно и много тога је изгубило своју суштинску бит. Човјек је сам крив за терор који над њим врши технологија. Да, терор. Терор који проистиче из чињенице да је у нама убијен сваки став, свако мишљење и сваки вид самопоуздања. То је терор који је заиста ту, али који се не примјети физички. Он полако узима све више маха и прераста у нешто глобално. Данас мишљење, не само младима, већ и оним старијим креирају разни мас-медији. Вјерујемо свему што видимо на телевизији, што прочитамо у новинама и на порталима. О људима из свих сфера живота судимо на основу онога што нам је неко други приказао. О свакоме причамо и свакога вријеђамо због тога што нам је тако представљен, постајући несвјесно медијски пијуни. Дозволили смо себи да завирујемо у туђе животе, да коментаришемо туђе поступке, притом заборављајући на свој живот и сопствене грешке. Ако мислите да стављањем статуса или писањем блога имате своје ја, грдно се варате. Па ви се заправо скривате иза клона којег сте сами направили. Клона којем може постати пријатељ свако ко притисне ,,Add Friend’. Посљедица тога је да све већи проценат младих данас има проблем са самопоуздањем, страхом од држања говора пред масом и изношења свог мишљења пред људима. Свој став, своје ,,ја’ ћете имати кад то што сте ви, то што имате да кажете, кажете и изнесете пред другима – уживо. Има данас и оних који предлажу да се утицај медија и друштвених мрежа мора ограничити или чак укинути. У том случају главни аргумент против тога је да се тиме угрожавају људска права и слободе. Међутим, на много гори начин угрожавају се наша права и слободе манипулишући људима путем истих. Права и слободе које су дате медијима нису контролисане, јер медији имају потпуну слободу да пишу о свему и о свакоме, не аргументујући своје писање. Не штеде ни групе, нити појединце, ако је то у нечијем интересу. А правда је, у данашње вријеме, селективна и сваки покушај одупирања злоупотреби права и слобода датих медијима је бескорисно.

Видите ли да управо толики број информација прави од нас бескичмењаке? Од гомиле небитних информација крај нас је прошло толико важних проблема, које наш мозак није могао да прими, а који заиста уништавају наша основна права. Јесте ли опазили да је у посљедњих пар година опао животни стандард, да су цијене све веће, а плате све мање? Примјетите ли да је број радних сати повећан и да незапосленост расте? Схватате ли да ћемо од бескичмењака еволуирати директно у роботе?

Проблеми крећу од основе, а један од проблема везаних са овим лежи у томе што се данас и школовање све више заснива на сајбер технологијама. Моја и ваша дјеца ће бити сајбер ученици. Читаће сајбер књиге и учиће из сајбер уџбеника. Надам се да нећемо дотле стићи да ће ми се син или кћерка удати/оженити са сајбер особом. Можда то сада дјелује нереално, али оволико брз развој и све већи степен кориштености тих технологија ће нас до тога довести. Зато, изађите међу људе и реците шта мислите, не бојте се реакције других и не стидите се својих поступака. Будите социјални, а не асоцијални људи. Не дајте да вам други стварају и формирају став и мишљење. Нико није ни бољи, нити паметнији од вас. Паметни телефони су паметни, само ако им ви дозволите да то буду. Они су само обични апарати и ви не треба да их посматрате другачије. Немојте да падате под утицаје и немојте да се дивите нечему што је лажно. Не дајте да од вас праве бескичмењаке и роботе. Ко може да буде паметнији од вас? Само човјек. Не дозволите да вас савлада ни телефон, ни рачунар, нити било који други апарат! Будите међу људима, читајте и живите сваки дан реалним животом. Не дајте да вам натурају своје мишљење и да од вас, несвјесно, направе лутке за своје трагичне и јефтине представе. Данас је можда тешко живјети без модерних технологија. Али није немогуће…