Александар Чичић – Покрени се за своју будућност

Међу младима се, попут какве инфективне болести, проширило мишљење да се без „везе“ не могу запослити. Тако, владајућа мисао је да ако немате јаку позадину, неког на функцији или нисте политички ангажовани, шансе да се запослите су минималне. Заправо, те шансе поред свих тих маминих и татиних синова практично и не постоје. Свакодневница је таква да корупција и непотизам заиста представљају велики проблем друштва. Сурова истина је да ће син политичара или директора без проблема добити посао истог дана када дипломира. Међутим, реалност је и да млади све чешће користе овај проблем као изговор за властиту неспособност, лијеност и незаинтересованост. Знате већ оно: увијек је лакше кривити друге.

Гледано мало шире од скученог погледа и изговора истина је да ће образована, млада и способна особа наћи посао регуларним путем. Ове особине биће ваша „штела“ за добијање посла којег желите. Знање и способност су и даље на цијени, ма колико то невјероватно звучало. Можда су корупција и непотизам у јавним институцијама учинили да ово дјелује као нестварно, али многи послодавци ће радо запослити способну и амбициозну особу. Способност – то је кључна ријеч. Већина младих је незаинтересована, апатична и лијена, усудићемо се чак рећи – неспособна. Диплому виде само као средство стицања статуса у извитопереном друштву, док је неформално образовање за њих мисаона именица а волонтери будале. Побогу, зашто да џаба радиш, када можеш за исту цијену лежати? Одговор на ово питање је прост. За пар година ти волонтери и активисти биће запослени. Они који су им се смијали вјероватно ће бити на бироу. Лежањем се не може ништа научити, нико упознати и ништа урадити.

Данас се на тржишту рада траже знања и вјештине које се стичу мимо школе која се изучи у формализму високог образовања. Захтијева се константно учење и унапређивање. У развијеним економијама свијета, радници и студенти редовно иду на обуке, семинаре и курсеве, а све са циљем да постану компететнији на тржишту рада. Код нас, већина ове популације није заинтересована за додатно усавршавање. Изговор да студентски буџет то не може поднијети не пије воду, јер већина семинара и конференција је бесплатна, а често се и трошкови пута рефундирају. Обуке и курсеви се организују широм града и државе, а ни они у иностранству нам нису недостижни. Бесплатни курсеви језика такође се могу пронаћи. Потребно је само имати вољу док се средства увијек лако пронађу. Ако, пак, не живите у граду или сте из неког разлога физички спријечени да будете назочни на одређеним обукама, интернет је неисцрпан извор знања. На десетине сајтова пружају бесплатне курсеве из апсолутно сваке области. Толико знања и могућности нам стоји на располагању, а чини се како је опет занимљивије провести три сата лајкујући нечије фотографије и шпијунирајући туђе животе, него посветити се себи и обезбиједити своје боље сутра. Изговор „немам времена“ је смијешан. Међу нама су појединци који успијевају успјешно студирати, походити семинаре, ангажовати се у НВО сектору и усавршавати се. Ако они могу, зашто не би могли и остали? Не траје њима дан дуже. Свако од нас има 24 сата на располагању, разлика је само у томе како их искористимо. Већина те сате не искористи, односно, искористи их на погрешан начин. Најдрагоцјенију ствар коју имамо – вријеме, требали бисмо улагали у највриједније што имамо – себе и своје образовање. Уколико то не чинимо, сами себе спутавамо од будућности какву желимо имати.

Годинама је најуноснији бизнис отворити кафић надомак факултета. Док је студената, кажу, биће и посла. Нема ништа спорно у одласку на кафу са пријатељима и колегама, размјени мишљења и критичког осврта на друштвене проблеме. Проблем је када ови одласци на кафу прерасту у сталну професију, са скоро пуним радним временом. Онда се са овог радног мјеста одлази кући, да се мисли растерете зурењем у профиле друштвених мрежа и провођењем бесконачних сати истражујући бесмислен садржај интернета. И док угасимо рачунар, схватимо да су прошле безбрижне године студирања и да нам је вријеме прионути на проналазак посла. Са завидним умним напрезањем закључујемо како га не можемо пронаћи. Онда тражимо кривце: криво је друштво, криви су политичари, криво је море… Само што није крив нико други до апатија која је спријечила студенте да се на вријеме активирају, јер по завршетку студија немају искуства, немају познанства, а ни неке посебне вјештине мимо оног што су научили на факултету.

Побиједите апатију која вас одвлачи од остварења ваших амбиција. Почните скромно, ангажујте се у невладином сектору, волонтирајте, упишите курс језика, учланите се у неку секцију на факултету, пријавите се на семинар, отпутујте на конференцију, отиђите на размјену, учините нешто са својим животом! Ако вам је потребна додатна мотивација, када сљедећи пут сретнете колегу студента који сe цима мимо факултета, сјетите се да ћете за пар година сједити испред једног таквог са својом скромном биографијом у руци.

Да Вам олакшамо потрагу за образовањем ван факултета, у наставку слиједе адресе web сајтова који вам могу користити.

Едукативни сајтови:

www.edx.org
www.coursera.org
www.futurelearn.com
www.ted.com
www.openculture.com/freeonlinecourses
www.livemocha.com
www.busuu.com

Информативни сајтови:

www.civilnodrustvo.ba
www.mladiinfo.eu
www.mreza-mira.net
www.mladi.info
www.edu-active.com